Na prst, lakat i oke

Gost portala: Na prst, lakat, i oke

 

Prijatelj našeg portala, Osvald Tomović, koji vodi i portal Konkretno je odlučio da napiše i prosledi nam jedan članak koji sagledava trenutno stanje kod nas i daje jednu žustru kritiku na to kako se mere smanjuju a cena se povećava. Mi ga u celosti objavljujemo ovde.

 

Na prst, lakat i oke

 

Bilo je vreme kad su istovetni nazivi za jednu te istu meru korišćeni, ali su u skladu sa kulturom i državnim uređenjem te, po nazivu jednake, mere imale različite oblike. Tako je dubrovačka oka imala između 1,27 kilograma do 1,33 kg, dok je turska i bosanska imala 1,28 kg, a crnogorska 1,5 kilogram. Taj naziv je bio korišćen sa vrlo različitim značenjem u odnosu na to gde se čovek nalazi. Tako isto i sa prstom, palcem, laktom, stopom i tako dalje. Prosto, isti naziv, druga mera, a onda se sve to relativno unifikovalo i uglavnom ih svi koriste jednako, sem potomaka nabeđenih bivših robova, prognanika, kriminalaca, pervertita, rodoskrvnika i slične gamadi koja iz njima poznatih razloga još uvek koristi mere koje nemaju veze sa mozgom, a kamoli nečim drugim.

 

Dakle, mera ima isti naziv, ali različite količine. A onda nastupa nova varijanta, a to je da se i sam naziv pervertuje. Kilo hleba oko trista pedeset grama, čokolada od sto grama oko osamdeset, litar mleka oko 0,965 litara i tako dalje i tako bliže. Naziv isti, a količina sve manja. Uskoro verovatno dolazi vreme kad će morati da se uvode deminutivi u jezičku upotrebu da bi se snalazili obični ljudi, kao na primer kilo – kilce (malo kilo), pa litar – litrić (mali litar). U celoj priči nikako da se zaboravi da pored marifetluka sa kursom i sličnim rabotama, ovde dolazi do pojave da se cena povećava dok se količina kupljenog smanjuje, što suštinski dođe na to da postoje dva poskupljenja. Prvo je ono što je cena za isti proizvod veća, a druga je što je veća cena za manju količinu istog proizvoda. Tako dolazimo do onog što je u samoj suštini srpskog nazovi-trgovanja, a to je prevara i krađa. Negde tamo, u zemljama sa uređenim zakonima (i sprovođenju istih) o trgovini, većina postupaka ovdašnjih trgovaca bi bila kažnjena merom zatvora, konfiskacijom imovine, javnim bičevanjem i sličnim slatkišima, ali ovde ne.

 

Cena struje, goriva skaču i na taj način povećavaju sve ostale cene, plate ostaju na istoj cifri i njihova vrednost se smanjuje. Ljudi imaju sve manje, što rezultira padom imuno-sistema, pa dalje ide do bolesti gde se prevaranti, sa nazivom trgovci, onda uključuju i nasilno prodaju neproverene vakcine, lekove od kojih je polovina Placebo (jer i tu se štedi na osnovnoj robi), pa se onda dižu cene svih usluga, pa i onih pogrebnih, tako da običnom čoveku, poput onog u Smederevu, ili onih na Zvezdari, ne ostaje ništa drugo nego da se ubiju, jer ne mogu da trpe više nemaštinu i njom prouzrokovanu bedu. Za sve to vreme konji na položajima tvrde da je državna kasa u suficitu, pa stoga srebreničkim majkama, Republici Srspkoj, fondaciji Bila Klintona i drugima, poklanjaju pare u milionima, pa prodaju resurse koji su nastali iz budžeta (aerodrome, Telekom, zemljište u Vojvodini)… Sve u svemu, situacija je više nego jasna – mi ne živimo u državi sa uređenim sistemom upravljanja, već u onome što mali Perica zamišlja da je država, dok krade od svih građana na sve načine i vara ih preko toga šarenim pričama, a preko svega je saučesnik u iseljavanju školovanih ljudi u velikom broju, dok i dalje direktno doprinosi ,,tihom genocidu” koji (opet u priči) gleda da spreči sa osamdeset evra mesečno. Pritom, da se ne zaboravi da sam u nauci o trgovini laik.

 

Za poštenje, čast, ljubav, istinu i mnoge druge stvari koje se tiču čovečnosti i čovekoljubivosti ne postoji cena, pa tako ne mogu ni da kupe, ni da prodaju, a kad vredni graditelji, pod okriljem crkve, upravo oni koji te reči najviše koriste, onda se vidi da je jasno da je sve na ovim prostorima jedna velika lakrdija u kojoj se klerofašistički režim obračunava sa istim onim narodaom na čijoj kičmi parazitira i od koga, uopšteno gledano, živi.

 

Narod polako, ali sigurno izumire, broj stanovnika je sve manji, ali pošto smo u inače bliskim odnosima sa Nemačkom (koja nas, naravno, ,,nije” više puta satirala u svetskim i drugim ratovima) mi dobijamo muslimanske nomade koje zovemo ,,migranti” na poklon, jer smo tolerantni i fini čak i prema onima koji svima ostalima idu na ku**c. Znači, život je lep, cveće nam iz ušiju i dupeta raste i nemoj slučajno nekom da je palo na pamet da progovori istinu o onome što se stvarno događa, jer postoji opasnost da se nekome zameri, pa da završi u nekom bajboku, ili na tako nekom mestu. Tako da smo i inače ,,nebeski narod”, jer nama ne treba ništa materijalno, sem ponekog TV-a, ili nekog aparata sa kojeg možemo da se ukačimo na neku društvenu mrežu odakle možemo da gledamo svoje retarde kako nam cvile o tome kako se osećaju. Pa, na zdravlje vam bilo.

 

Stavovi i mišljenja gostiju portala su samo njihovi.

 

Da li vas je ovaj članak inspirisao da nam ostavite komentar? To možete uraditi ovde, a mi ćemo obavestiti tu kompaniju u roku od 24 sata.

 

 

 

Podelite ovo sa drugima!